-Član Se­kre­ta­ri­ja­ta Uni­je slo­bod­nih sin­di­ka­ta Cr­ne Go­re (USS) Li­di­ja Pe­jo­vić ka­za­la je za „Dan” da je iz­ne­na­đu­je kam­pa­nja ko­jom Vla­da po­ku­ša­va da sa­bo­ti­ra is­pla­tu na­kna­da za maj­ke sa tro­je i vi­še dje­ce. Ona sma­tra da Vla­da pro­ši­ri­va­njem kru­ga ko­ri­sni­ka pra­va na na­kna­de na pen­zi­o­ner­ke i že­ne ko­je ni­je­su na tr­ži­štu ra­da ili u re­pro­duk­tiv­noj do­bi po­ku­ša­va da obe­smi­sli ci­je­li si­stem i na kra­ju uki­ne da­va­nje ko­je je že­na­ma tre­ba­lo da omo­gu­ći da se po­sve­te i dje­ci na­kon 15 ili 25 go­di­na ra­da, a ne da ra­de do 67. go­di­ne.
Za­ko­nom o so­ci­jal­noj i dječ­joj za­šti­ti pre­ci­zi­ra­no je da će maj­ke sa tro­je dje­ce i naj­ma­nje 25 go­di­na rad­nog sta­ža, od­no­sno one sa če­tvo­ro dje­ce i naj­ma­nje 15 go­di­na sta­ža, ostva­ri­va­ti na­kna­du od 70 od­sto pro­sječ­ne ne­to za­ra­de u Cr­noj Go­ri ostva­re­ne u go­di­ni ko­ja pret­ho­di go­di­ni ostva­ri­va­nja tog pra­va. Na­kna­du u iz­no­su od 40 od­sto od pro­sječ­ne ne­to za­ra­de mo­gu pri­ma­ti i že­ne ko­je su ro­di­le tro­je ili vi­še dje­ce a naj­ma­nje 15 go­di­na se na­la­ze na evi­den­ci­ji Za­vo­da za za­po­šlja­va­nje. Mi­ni­star­stvo ra­da i so­ci­jal­nog sta­ra­nja sa­op­šti­lo je da taj re­sor ne­će ima­ti do­volj­no sred­sta­va za is­pla­tu na­kna­da maj­ka­ma i da će fa­li­ti čak oko 27 mi­li­o­na eura.
– Po­la­zna ini­ci­ja­ti­va USS bi­la je za­šti­ta že­na na tr­ži­štu ra­da i spre­ča­va­nje pa­da na­ta­li­te­ta, kao i stva­ra­nje am­bi­jen­ta da se mla­de že­ne ohra­bre da ra­đa­ju vi­še dje­ce i da ne stra­hu­ju za svoj po­sao, već da zna­ju da ne­će mo­ra­ti da ra­de do 67. go­di­ne ži­vo­ta. Vla­da je pro­ši­re­nom ak­ci­jom obe­smi­sli­la na­šu ide­ju i do­ve­la u pi­ta­nje du­ži­nu pri­mje­ne za­ko­na i da­va­nje na­kna­da. Mi smo htje­li da su­zi­mo krug ko­ri­sni­ca ovog pra­va, da­li stro­že uslo­ve i uklju­či­li že­ne ko­je su do­pri­ni­je­le dr­ža­vi kroz na­ta­li­tet i rad, a ni­je­su u pen­zi­ji i ne­ma­ju do­volj­no sta­ža da stek­nu to pra­vo u pot­pu­no­sti. Mi smo zna­li da će sve bi­ti neo­dr­ži­vo ako se u taj krug uklju­če i že­ne ko­je su u pen­zi­ji i ko­je ni­je­su u re­pro­duk­tiv­noj do­bi. Upra­vo je to Vla­da ura­di­la. Sa­da i pen­zi­o­ner­ka sa 75 go­di­na mo­že da do­bi­je na­kna­du za maj­ke kao i nje­na kćer­ka ako obje ima­ju po tro­je ili vi­še dje­ce. Do­ve­de­na je u pi­ta­nje odr­ži­vost si­ste­ma za one že­ne ko­je ne­ma­ju ni­šta a mo­žda bi že­lje­le da pre­ki­nu rad­ni od­nos, ali ne mo­gu jer ne­ma­ju do­volj­no sta­ža za pen­zi­ju – is­ta­kla je Pe­jo­vi­će­va.
Ona po­ja­šnja­va da je cilj bio i da se od­la­skom že­na sa po­je­di­nih rad­nih po­zi­ci­ja zbog do­bi­ja­nja na­dok­na­da otvo­re no­va rad­na mje­sta, a ne da se pen­zi­o­ner­ka­ma za­mje­nju­ju pri­ma­nja i da se ta­ko op­te­re­ću­je bu­džet.
– Sve ovo što ra­di Vla­da bi­lo bi ide­al­no ka­da bi bi­lo odr­ži­vo. U stvari, sma­tra­mo da oni ovo na­mjer­no ra­de ka­ko bi ci­je­li si­stem do­ve­li u neo­dr­ži­vu si­tu­a­ci­ju i na kra­ju uki­nu­li to pra­vo, što su oni od po­čet­ka htje­li. Iz­ne­na­đu­je me vla­di­na ve­li­ko­du­šnost i otva­ra­nje ven­ti­la, zna­ju­ći ka­kav je bu­džet i ka­ko su ra­ni­je bi­li stro­gi po pi­ta­nju tih da­va­nja ili po­ve­ća­nja po­sto­je­ćih – na­gla­si­la je Pe­jo­vi­će­va.
Ona do­da­je da su iz USS od po­čet­ka go­vo­ri­li o 4.000 že­na na tr­ži­štu ra­da ko­je bi mo­gle da do­bi­ju na­kna­du.
– Mi smo tu mi­sli­li na one že­ne ko­je ra­de i ko­je do­pri­no­se dr­ža­vi kroz po­re­ze i na­ta­li­tet. Na dru­goj stra­ni, stva­ra se pre­ši­rok krug ko­ri­sni­ca i Vla­da će sva sred­stva ko­ja je pla­ni­ra­la za te na­mje­ne po­tro­ši­ti za dva ili tri mje­se­ca, i tu će sve da se za­vr­ši, a to ni­je bio cilj – ka­za­la je Pe­jo­vi­će­va.
Ona po­ja­šnja­va da je cilj da že­ne ima­ju iz­bor da na­kon 15 ili 25 go­di­na rad­nog sta­ža mo­gu da na­pu­ste po­sao i da pri­tom ima­ju na­kna­du i do­volj­no vre­me­na za se­be i po­ro­di­cu.
–Da­kle, ho­će­mo da im obez­bi­je­di­mo da ima­ju vre­me­na da bu­du kod ku­će, ali i sred­sta­va da iza­đu iz nje, a da to ne bu­de sa­mo ka­da idu na po­sao –re­kla je Pe­jo­vi­će­va.M.S.


Pla­ta bit­ni­ja od rod­no­sen­zi­tiv­nog je­zi­ka
Pre­ma ocje­ni Li­di­je Pe­jo­vić, bor­bu za rod­nu rav­no­prav­nost sa lin­gvi­stič­kog pla­na tre­ba pre­ba­ci­ti na eko­nom­ski front.
– U re­du je to da ima­mo rod­no­sen­zi­tiv­ni je­zik, ali je mno­go bit­ni­je da že­ne ima­ju po­sao i da su eko­nom­ski osna­že­ne, te da ne za­vi­se ni od ko­ga. Rod­no­sen­zi­tiv­ni go­vor ne obez­bje­đu­je eg­zi­sten­ci­ju. Vla­da je po­kre­nu­la ne­ke kre­dit­ne po­dr­ške za po­kre­ta­nje bi­zni­sa ko­ji bi vo­di­le že­ne. Me­đu­tim, do tih kre­di­ta je te­ško do­ći jer one ne­ma­ju imo­vi­nu na osno­vu ko­je bi do­bi­le za­jam –uka­zu­je Pe­jo­vi­će­va.

Ma­te­rin­stvo kao bi­znis ba­ri­je­ra
Pe­jo­vi­će­va sma­tra da je ma­te­rin­stvo glav­na pre­pre­ka za za­po­šlja­va­nje že­na u Cr­noj Go­ri. Pre­ma nje­nim ri­je­či­ma, zbog lo­šeg Za­ko­na o ra­du i ugo­vo­ra na od­re­đe­no vri­je­me, mno­ge že­ne ne mo­gu da ra­ču­na­ju na bi­lo ka­kvu si­gur­nost rad­nog mje­sta.
– Za­kon je jed­no­stav­no ta­kav da ka­da že­na za­trud­ni i is­tek­ne joj ugo­vor o ra­du ona bi­va po­sla­ta ku­ći jer po­slo­da­vac ima pra­vo da je ne za­dr­ži. Sa prav­ne tač­ke gle­di­šta, sve je u re­du jer je za­kon ta­kav ka­kav je. Da­nas ima­mo si­tu­a­ci­ju da je 95 od­sto za­po­sle­nih u sek­to­ru tr­go­vi­ne an­ga­žo­va­no na od­re­đe­no vri­je­me i oni te­ško mo­gu da za­šti­te svo­ja pra­va. U ban­kar­skom sek­to­ru je oko 60 od­sto za­po­sle­nih ta­ko­đe an­ga­žo­va­no na od­re­đe­no vri­je­me – uka­zu­je Pe­jo­vi­će­va.